Naučnici Švajcarske su se udružili sa odeljkom kompanije IBM na projektu stvaranja 3D proceora.
Naučnici iz Švajcarske su upozorili da bi sve moćniji računarski procesori koji će naslediti današnje procesore mogli da izazovu katastrofu u svetu do 2100 godine jer bi mogli da dovedu do potrošnje sve električne enrgije sa kojom bi svet mogao da raspolaže. Oni navode da je rešenje kreiranje 3D čipova koji poseduju veliki broj jezgara. Industrijski centri podataka trenutno troše oko 2% dostupne električne energije navodi John R.
Thome iz École Polytechnique Fédérale de Lausanne (EPFL). Kako se potrošnja energije duplira na svakih pet godina, super računari bi teoretski 2100 godine mogli da troše svu stvorenu električnu energiju. Prema ovom naučniku rešenje ovog problema je dalji razvoj današnjih procesora sa više jezgara tako što bi se izrađivali trodimenzionalni nizovi jezgara, umesto sadašnjeg pristupa slaganja jezgara jednog do drugog.
Naučnici iz EPFL su se udružili sa drugima iz Eidgenössische Technische Hochschule iz Ciriha (ETH Zurich) kao i sa odeljkom kompanije IBM u ovoj zemlji sa ciljem stvaranja CMOSIAC projekta koji ima za cilj da obezbedi procesore sa što je moguće više jezgara po cm³ zapremine, slično načinu na koji su raspoređeni neuroni u ljudskom mozgu.
Prema navodima Thome-a i njegovih kolega, 3D procesori bi trebali da budu znatno više energetski efikasni u odnosu na trenutne postojeće 2D procesore sa više jezgara tako da bi se na taj način rešili problemi vezani za potencijalno veliko trošenje električne energije.
Ono što bi predstavljalo problem kod ovakvih procesora je njihovo značajno zagrevanje, a sistemi vazdušnog hlađenja ne bi bili dovoljni da ih ohlade. Plan naučnika je da izgrade 3D procesore koji bi bili opremljeni mrežama rashladnih cevčica prečnika 50 mikrona koji bi prolazili kroz njih. Poređenja radi to je debljina jedne ljudske vlasi. Ove cevčice bi u sebi nosile rashladnu tečnost koji bi se zagrevala od vrelih jezgara i tečnost u njoj isparavala.
Ova isparenja bi se zatim kondenzovala, hladila i dalje cirkulisala sistemom. Švajcarski naučnici očekuju da bi se prvi procesori koji bi bili bazirani na njihovoj ideji mogli pojaviti negde oko 2015 godine, dok bi prvi sistemi za hlađenje ovakvih procesora mogli da se pojave oko 2020 godine.
