Kada razmatrate potrošnju energije PC sistema, uobičajeni fokus je na centralnom i grafičkom procesoru, zatim sledi čipset, disk drive-ovi i slično. Memorija se ne smatra naročito važnom stavkom u jednačini potrošnje energije sve dok ne implementirate tri ili više modula u vaš računar i počnete da ih overclockujete.
Međutim, memorija ne bi trebalo da bude ignorisana obzirom da memorijski podsistem kod modernih PC sistema može da izvuče 20 do 50 Watt-i u zavisnosti od kapaciteta, brzine i korišćenih čipova. U suštini, primera radi Nehalem Xeon radne stanice ili serverski ECC memorijski nizovi koje imaju 12 DIMM-ova u koje je ugrađeno 96GB DDR3-1333 troše oko 200W energije uz odgovarajuće zagrevanje okoline.
Ovo i nije toliko loše u odnosu na podatke istraživanja iz prošle godine koje je navodilo da 128GB FB-DIMM DDR2 memorije u starijiim Xeon sistemima je trošilo 350 W energije. Da ne pominjemo notebook PC-je kod kojih su u pitanju gusto zbijeni DIMM-ovi bez protoka vazduha koji često dostižu kritične temeprature koje prelaze 70°C tokom rada. Ova činjenica nije promenjena ni pojavom DDR3 koja bi generalno trebala da se manje zagreva.
Druga prednost DDR3 je to što baterije notebook računara će zabeležiti duže trajanje baterije upotrebom memorije koja koristi niže napone. Ukoliko se malo osvrnemo u prošlost osnovni naponi memorijskih modula su značajno smanjeni. Tako je osnovni napon kod DDR1 memorije bio 2.5V, kod DDR2 je bio 1.8V (iako kod novijih generacija servera je čak spušten na 1.5V), dok je podrazumevani napon kod DDR3 bio 1.5V.
Ali stvarni fokus ovde je na planovima da se napon DDR3 memorije u budućim verzijama spusti što je moguće više. Podrazumevani napon od 1.5V u velikim nizovima memorije generiše ne baš malu potrošnju i priličnu količinu toplote. Kompanije kao što su Hynix i Samsung koje spadaju među vodeća imena na tržištu memorije rade na smanjenju tehnološkog procesa i smanjenju napona.
Ove kompanije rade na modulima koji troše 1.35, 1.3 odnosno čak 1.2V što donosi očigledne uštede. Mnogi proizvođači u ponudi imaju niskonapnsku DIMM opremu za različite proizvode na tržištu. Tajvan prednjači kada su u pitanju ovi proizvodi pa kompanija Geil je jedna od prvih koja je imala 1.3V sertifikovane DDR3-1333 module koji mogu da rade i na 1.2V još pre nekoliko meseci.
Sa druge strane G.Skill je ponudila trokanalnu opremu koja podržava napone 1.35V kada su u pitanju DDR3-1600 CL7-8-7 brzine. Kada su u pitanju proizvođači matičnih ploča ni oni ne zaostaju pa tako mnogi prizvođači nude Intel P55 i X58 bazirane ploče koje podržavaju niže napone u BIOS-u. Ono što se da primetiti je da će prema predviđanjima DDR3 RAM koji može da radi na 1.2V a koji se u masovnoj proizvodnji podržan kako od proizvođača memorije tako i matičnih ploča biti dostupan najduže za godinu dana.
Takođe, u obzir treba uzeti i tržište grafike na kojem je sada u vrhunskim karticama aktuelna GDDR5 memorija koja nastavlja da evoluira kako po pitanju brzine približavajući se propusnom opsegu od 6Gbs odnosno nižim naponima za verzije kartica koje zauzimaju jedan slot odnosno u primenama kod mobilnih računara. Generalno govoreći, većina personalnih računara u bliskoj budućnosti će sadržati po 4GB sistemske memorije odnosno kada su u pitanju serveri i radne stanice po 12GB RAM-a, pri čemu će niža potrošnja i hladniji rad postati izuzetno važni.
Ovo će se postići ne samo primenom novijih manjih procesa već i gustijim dizajnom i nižim naponima. Uparena sa ovim unapređenim procesima i gustinama niskonaponska DDR3-1600 memorija će pomoći da se unaprede trajanje baterije i rasipanje toplote širom korišćenih platformi. Kompletna kretanja na tržištu memorije vode ka pojavljivanju DDR4 memorije koja će se pojaviti najverovatnije tokom 2011 godine.
