Prošlog petka kompanije AMD i Intel su najavile dogovor koji je doneo poravnanje u okviru ogorčenog antitrust sukobljavanja ove dve kompanije. Jasan pobednik ovog dogovora je AMD koji je na ime obeštećenja bez da Intel prizna krivicu dobio $1.25 miijardi u gotovini kao i dosta ustupaka.
Obe kompanije su organizovale konferencije za štampu tog dana da bi nešto kasnije ali i narednih dana izdale brojne izjave za štampu u kojima pojašnjavaju šta dogovor znači za njih. Intel je na osnovu ovog ugovora pristao na određen broj uslova koji će ukoliko se budu poštovali načiniti poslovanje kompanije AMD i njene fabrike GlobalFoundries znatno lakšim.
Sa ovim dogovorom, pokušavamo da resetujemo odnos između AMD-a i Intel-a, izjavio je neimenovani AMD rukovodilac. Prva tačka oko koje su se dve kompanije složile je da se Intel obavezuje da više neće primenjivati antikonkurentsku praksu koju je AMD apostrofirao i koja je predmet tužbe koju je javni tužilac New York-a podneo nedelju dana ranije.
Ova tužba kao i dogovor dve kompanije se specifično odnose na različite obrasce ponašanja Intela u prošlosti u okviru kojih je sklapao tajne dogovore sa OEM i ODM proizvođačima računara u okviru kojih je favorizovao svoje proizvode, odnosno potplaćaivao ili prisiljavao proizvođače računara da ne ugrađuju AMD-ov hardver u modele koje predstavljaju.
Ukoliko pak i budu ugrađivali AMD-ov hardver ovi proizvođači su morali da maksimalno odugovlače sa predstavljanjem takvih računara kao i da unose brojne uslove koji će kupce odvratiti od kupovine računara baziranog na AMD hardveru. Da bi se osiguralo da se ova praksa više neće ponavljati dve kompanije su se obavezale da će se obezbediti nezavisna abitraža koja će pratiti uslove poslovanja kao i mehanizmi koji će proveravati usaglašenost sa poslovnom praksom koja je dogovorena.
Sa druge strane na konferenciji za štampu kompanije Intel, njeni rukovodioci su naglašavali da kompanija nije učinila ništa od ovoga za šta biva optužena ali da je bila prisiljena da sklopi takav dogovor sa ciljem da se ide dalje od ovog slučaja i da se ne ulazi u dugotrajne pravne bitke. Iz ovog se zaključuje da ukoliko Intel ne smatra da je uradio ništa loše to znači da i neće menjati svoju poslovnu politiku.
Kada je jedan neimenovani rukovodilac upitan da li to upravo znači ovo ranije navedeno, on je odgovorio da se poslovna politika kompanije neće uopšte menjati. Dakle prema stanovišu kompanije Intel, jedina stvar koja je promenejna je to što će se implementirati mehanizmi kontrole i arbitraže koji će potvrđivati da je poslovanje u skladu sa pravilnim poslovnim praksama, a pošto je Intel prema navodima svojih rukovodilaca inače poslovao pošteno to ne znači ništa.
Ipak, za očekivati je da će Intel bez mnogo buke ipak delimično promeniti svoju poziciju obzirom da je protiv ove kompanije u toku i dalje nekoliko suđenja koja se odnose na primenu neodgovarajuće poslovne prakse u ranijim slučajevima. Drugi segment ovog dogovora se odnosio na licenciranje što je još jedna kritična tačka za AMD.
Problem je ranije bio taj što je GlobalFoundaries morala biti proglašena za filijalu AMD-a jer u suprotnom ne bi mogla da koristi licence čiji vlasnik je Intel a koje AMD može da koristi. Prema dogovoru između dve kompanije ugovor o licenciranju je produžen za još pet godina, pri čemu GlobalFoundaries može da proizvodi x86 kompatibilne čipove kao potpuno zaseban entitet koji nije filijala AMD-a.
Kako će se ovaj dogovor sprovoditi ostaje da se vidi. AMD je svakako na dobitku kada se gleda na prvi pogled, ali sa druge strane Intel iako je isplatio ogromnu količinu u gotovini je izašao iz slučaja gotovo neukaljan pri čemu da je tvrdoglavo tvrdio da nije kriv i išao na sud mogao je da prođe još gore.
