Zabava sa OI

[BANESS]

Besplatne kobasice za "zlatne" Olimpijce


Reprezentativci Belorusije na Olimpijadi u Pekingu dobili su dodatni podstrek za osvajanje medalja. Jedan proizvođač mesa nudi svakom "zlatnom" sportisti doživotne zalihe kobasica.

"Ukoliko sportista osvoji zlatnu medalju, naša firma će mu jednom ili dva puta mesečno, do kraja života, isporučivati mesne proizvode", rekao je lokalnim medijima direktor mesare "Belatmit" Boris Ciporin.

On je dodao da će nagrada biti prilagođena ukusu sportiste, koji će moći da bira mesne prerađevine kojima će ga "Belatmit" doživotno častiti.

Pošto je košarka jedan od najomiljenijih sportova u Belorusiji, košarkaši te zemlje dobiće kobasice ukoliko budu osvojili bilo koju medalju! Ostali sportisti, kojih je u Pekingu oko 200, moraće da se potrude za zlato, ukoliko žele besplatne suhomesnate proizvode.

Pored kobasica, dobitnici zlatnih medalja na Olimpijadi dobiće po 100.000 dolara, srebrnih 50.000, i bronzanih po 30.000 dolara.

[BANESS]

OI: Indijac Bindra najpoželjniji neženja


Majka olimpijskog šampiona u streljaštvu, u disciplini 10 metra vazdušna puška, izjavila je da je njen sin osvajanjem zlatne medalje u Pekingu postao "najpoželjniji mladoženja".

Indijski reprezentativac u streljaštvu Abinav Bindra je u finalu discipline 10 metara vazdušna puška pogodio 10,8 krugova i tako zabeležio istorijski rezultat, pošto je osvojio prvu zlatnu medalju za Indiju u pojedinačnim sportovima.

Njegova porodica je po završetku takmičenja napravila veliku žurku, na koju su pozvani i komšije i slučajni prolaznici.

"Sada ću imati mnogo posla, pošto je moj sin postao najpoželjniji mladoženja u Indiji", izjavila je Rojtersu majka zlatnog olimpijca Babli Bindra.

Na vebsajtu Rojtersa već su se pojavile bračne ponude za Bindru.

"Abinav, da li želiš da me oženiš? Moji roditelji će sada morati da kupe više zlata nego što su planirali...", uz čestitke na osvojenoj zlatnoj medalji poručila je "Kaveri".

Pre početka takmičenja porodica je održala posebnu molitvu za Abinava Bindru, a čak je izdala oglas u novinama kojim poziva sve stanovnike Indije da se pre početka takmičenja pomole za njega.

Od kada se takmiči na Olimpijskim igrama Indija je osvojila samo četiri medalje u individualnim sportovima. Indijska reprezentacija u hokeju na travi osvojila je osam zlatnih medalja, ali nijednu od 1980.godine.

Bivši indijski sportisti uvereni su da će ova zlatna medalja motivisati ostale indijske reprezentativce na Igrama u Pekingu.

"Ovo je odličan rezultat. Uzbudjen sam, možda i više nego kada smo osvojili poslednju zlatnu medalju. Važno je što je u ranoj fazi takmičenja osvojeno zlato, jer mislim da će to dati dodatni motiv sportistima Indije, bez obzira da li je reč o badmintonu, boksu ili streljaštvu", rekao je kapiten indijske reprezentacije hokeja na travi iz 1980. Vasudevan Baskaran.

[BANESS]

Čavić kupio sebi mali motorin (VIDEO)


Milorad Čavić na svom mopedu vrti krugove po Pekingu.


"Mi plivači nismo navikli da budemo na suvom, a pošto ovde mora da se šeta mnogo po olimpijskom selu uzeo sam ovaj mali motor", kaže je Milorad Čavić za MONDO.


U Kini je sve jeftino, ovaj moped ganc nov košta 180 evra. Mala investicija, koja puno znači.


Vrteli bi krugove na Čavićevoj "aždaji" i drugi, ali ne da Milorad. Mogu eventualno da sednu pozadi, poručuje svim zainteresovanim za "djir" srpski torpedo.

http://www.youtube.com/watch?v=Y7ny_WXuy1g&eurl=http://www.mtsmondo.com/peking2008/text.php?vest=106236

[BANESS]

Video:Svedski rvac ostavio svoju bronzanu medalju


I DOK je velikoj većini sportaša životni san osvajanje olimpijske medalje, švedski rvač Ara Abrahamian svoju je broncu tijekom svečane ceremonije bacio na parter. Svoj potez objasnio je kao posljedicu gnušanja zbog, po njemu, političke krađe koja se dogodila u polufinalnoj borbi protiv Talijana Andreje Minguzzija.
Abrahamiana je trebala zadržati cijela njegova momčad u ispadu bijesa nakon što je sudačka trojka Petoud iz Švicarske, Machay iz Kanade i Molina iz Kube dosudila u korist njegovog protivnika koji je na koncu osvojio zlato. Nakon što je na svečanoj dodjeli primio svoju broncu, odšetao se do borilišta i s gnušanjem odložio odličje na sredinu partera na iznenađenje prisutnih gledatelja i novinara.

"Sve je to samo politika", ljutito je nakon incidenta dobacio trener švedske hrvačke momčadi Leo Myllari.

Nije poznato je li Myllari uložio službeni protest protiv sudačke trojke koja je donijela kontroverznu odluku, no čitav je događaj zaradio veliki publicitet na Igrama u Pekingu.

[BANESS]

OI: Nepoznati mladić postao seks simbol


Nepoznati mladić čija je slika obišla planetu na posteru za OI u Pekingu postao je novi seks simbol, prenosi Rojters.

"Drugi brat s desne strane", čije ime nije poznato, osvojio je srca svojih zemljakinja, koje su internet preplavile komplimentima, izjavama ljubavi, ali i bračnim ponudama!
"Volim ga, on je zgodan i predstavlja ponos naše zemlje", piše jedna romantična Kineskinja u svom blogu.

Pošto se imena momaka na posteru ne znaju, opisani su kao "prvi, zgodni", "izvajana ruka", "onaj fini", pa čak i "supa sa knedlama".

"Desni" lepotan koji čuva olimpijsku baklju postao je primećen tokom protesta protiv OI, koje su organizovali tibetanski separatisti.

"Skidaj ruku sa mog dečka, panduru", napisala je jedna zabrinuta Kineskinja pored slike na kojoj britanski policajac gura "desnog".

"Najdraži brate, oženi me", napisala je njena "konkurencija" na Internet stranici koja sadrži više od 500 stranica ljubavnih izjava.

[BANESS]

OI: Terminator, bog i hiphop osvajaju zlato!


Od žestokih momaka do Boga, od hiphopa do gospela, mnogi od najboljih svetskih sportista koriste čudne mešavine strategija u poslednjim pripremama za najvažnije borbe u životu.

Kada sportiste na Olimpijskim igrama proganjaju duhovi prošlih neuspeha i kada na svojim plećima nose očekivanja nacije, često traže privatne rituale, kao inspiraciju da bi raščistili misli.

"Nikada ne razmišljam o svom protivniku. Razmišljaću o žestokim momcima, kao što je Arnold Švarceneger", rekao je kenijski bokser Sulejman Vandžau Bilali, koji se na Igrama u Pekingu takmiči u kategoriji do 48 kilograma.

Misli o Terminatoru mogu da pomognu u borilačkim sportovima kao što je boks, ali bi mogle biti opasne u drugim disciplinama.

"Moramo da budemo smirene i mirne. Ja mislim na svoju majku, babu i dedu", rekla je Anastasija Banova, strelac iz Kazahstana.


U doba kada se svemirski inženjeri angažuju da analiziraju plivačke zamahe ili pokrete ruku sprintera, jednostavna rutina pre takmičenja može doneti mir i samopouzdanje.

"Uvek sam želeo novu čistu odeću za svaki dan kad trčim. Uvek bih je dan pre takmičenja pred spavanje izlagao redom koji ću je obući. To je bio moj ritual", rekao je američki sprinter Karl Luis, koji je prošao mnogo toga na putu do osvajanja devet olimpijskih zlata.

Naravno, Luis bi i dalje bio jedan od najvećih američkih sportista i da je nosio smrdljivu, izgužvanu trenerku, ali su mu njegove navike pomogle da otkloni mnoge opterećujuće misli tokom priprema.

"Uvek sam nosio SAD na grudima i želeo sam da svaki put izgledam savršeno", rekao je Luis.


Svaki član muške gimnastičke reprezentacije Kine nosio je u utorak oko ruke tanku crvenu traku iz hrama za sreću. Ekipa je osvojila zlatnu medalju.

Konačna unutrašnja snaga može doći "odozgo".

"Sve prepuštam rukama Gospoda. Slušam gospel muziku kad god želim da se opustim i osvežim um", rekla je Triša Flores, skakačica u dalj iz Belizea.

Sa druge strane, američki plivač Majkl Felps, koji je i dalje na putu da osvoji rekordnih osam zlatnih medalja u Pekingu, pred svaku svoju trku nosi slušalice na kojima sluša hip-hop muziku.

[BANESS]

Plej-bek na otvaranju OI - zbog krivih zuba!


Zabrinuti i perfekciji skloni kineski zvaničnici, nisu dozvolili devojčici anđeoskog glasa da se pojavi na ceremoniji otvaranja - zbog krivih zuba.

Slatka devetogodišnja Lin Miaoke, čiji je lik obišao svet tokom spektakularne ceremonije otvaranja OI u Pekingu, samo je "otvaračica usta", izabrana zbog svog reprezentativnog izgleda.

Jednu od omiljenih kineskih melodija revolucionarne tematike zapravo je otpevala sedmogodišnja Jang Peivi, čiji se glas, ali ne i izgled, dopao organizatorima. Odlučeno je da bude zamenjena, jer "možda ne bi bilo primereno manifestaciji" da devojčica sa glavnom ulogom ima krive zube.

Ovo otkriće uzburkalo je more kineskih, ali i svetskih "četova" i foruma, i izazvalo poplave komentara, piše "Tajms".

Mnogi nisu iznenađeni činjenicom da je u ekstravagantnoj priredbi prednost data izgledu ispred talenta.

Za to vreme, mala Lin je praktično postala zvezda, internet je preplavljen njenim fotografijama i tekstovima koji citiraju devetogodišnju "pevačicu" i njeno oduševljenje učešćem u ceremoniji "jer sam se tako dobro osećala u mojoj crvenoj haljini".

Reditelj muzičkih delova otvaranja je objasnio medijima da su bili zabrinuti oko izgleda devojčice jer je "uzet u obzir interes nacije pa je postojala potreba da se predstave bez mana".

Uveliko se piše i da su organizatori Oi u Pekingu priznali da su za popunjavanje praznih tribina borilišta na početku Olimpijade, angažovali "navijačke brigade", lažne navijače i ljubitelje sportskih igara. Možete ih prepoznati po žutim majicama i palicama.

[BANESS]

A đe je taj Mesi


Opet Amerikanci, ponovo Sibir i jedna aprijatna crnoputa gospođa. Utakmica Argentina - Srbija i oproštaj Đukinih "orlova" od Pekinga.

"Siberian dogs! Kick their Russian asses!", urlala je crnoputa Amerikanka i nervozno cupkala na "Radničkom stadionu".

A onda je kao saobraćajac počela da razmešta ljude oko sebe. Kuc, kuc po leđima dečka do mene.

Ajde pomeri se, idi tamo, pokazivala je na red iza sebe.

"Molim te, bilo bi lepo", kaže joj, uzvraća mu psovkom.

Vidim pojeo bi je, ali džentlmenski popušta.

Obraća se sledećem čoveku do sebe.

"Da li mogu da ti ispričam kako pratim Lea Mesija".

Dobija odgovor da iako može, njega to ne zanima.

Džabe, ona je rešila da kaže svoje. Odgledala je, priča, 20 njegovih utakmica, bila je i na Olimpijskim igrama u Atini zbog njega.

Nije impresionirala svog sagovornika, dapače, učinila je da nestane u vidu lasting repa.

Međutim, obeshrabrio je nije i nastavila je, u najmanju ruku, čudno da se ponaša.

Naizmenićno o Sibiru, Mesiju, Rusiji, psima, svom, očiglednom, Argentinskom poreklu.

Većina ljudi koji su je gledali bili su na kraju potpuno zadovoljni, Mesi nije ulazio u igru

[BANESS]

Kad taksista kaže YES, boli glava


Ako će vam nešto biti razlog za glavobolju u Pekingu to su definitivno taksisti. Mali, veliki, mladi, stari, debeli, mršavi i svi crni, ne razlikuju se u jednom - nemaju blage veze sa engleskim, ni slovo da beknu, a kamoli reč i to u bukvalnom smislu.

Nije taksi skup, dapače vrlo je pristupačan, pogotovo za dugačke pekinške destinacije, koje se mere desetinama kilometara. Ne "klepaju", čak su vrlo pošteni, ali džaba sve to…

Ajde čik im objasni da hoćeš u Međunarodni pres centar. Nepoznata destinacija? Ma kakvi, tik pored Ptičijeg gnezda i Vodene kocke, epicentara dešavanja na Olimpijskim igrama.

Pa, gde je onda zapelo. Ne znam, niti sam u tom trenutku umeo da objasnim. Imam ceduljicu na kineskom, kartu Pekinga, znam gde idem, bio sam već tamo.

Ulazim u taksi, ali taksista izlazi napolje. Saziva konzilijum. Pridružuju mu se još trojica kolega. Gestikuliraju, glasno raspravljaju. Nešto nije u redu!? Pozivam u pomoć šefa recepcije obližnjeg hotela. On naravno ne govori engleski, ali mi ljubazno ustupa svog pomoćnika, koji natuca strani jezik.

On mene još razume, ponavlja stalno YES, ali ja njega nikako. Ne vredi, čovek guta samoglasnike, nijedna reč ne zvuči kako treba.

Priča traje i traje, lupaju se tačkice po mapi Pekinga. On tvrdi da ne može tamo, gde ja hoću, a ja sam ubeđen da mogu.Ako već ne može neka im kaže da me ostave što bliže, pa ću dalje peške, tražim od njega.

Raprava se konačno završava. Pobedio sam. Krećemo. Vozimo se po jednom od čuvenih pekinških "prstenova", a taksista ne zatvara usta.

Ako vam je bliska scena iz Džarmušovog filma "Noć na zemlji" u kojoj Roberto Benjini vozi sveštenika u Rimu, onda sigurno znate o čemu pričam.

On "veze" na kineskom, mlati rukama… Odgovaram mu na engleskom, pa onda nastavljam da trtljam sa njim na srpskom. Kad se već ne razumemo, hajde da se ne razumemo do kraja.

"Tako je majstore! Samo ti vrti đevrek, na dobrom smo putu", rekoh pokazujući mu prstom tablu iznad kolovoza na kojoj je bila strelica pravo i natpis "MPC 13km".

Kako sam digao ruku, tako je majstor krenuo da se prestrojava udesno, da bi na kraju stao u zaustavnoj traci u nekoj nedođiji. O, ne! Nisam to hteo, kako sad?!

Vadim mapu grada, uspevam otprilike da nas lociram. Upirem prstom prvo u njega, pa u sebe, pa u kartu. On klima glavom i vrti nemušte rečenice, priča nešto.

Pokazujem mu novu tačku, onu koju smo prvu definisali i rezolutno rukom pokazujem napred.

Šef prebacuje u prvu, pušta kvačilo i krećemo, a onda, verovali ili ne, stižemo tamo gde smo krenuli.

Elem gde je "keč" Kinezi tradicionalsti, na dan otvaranja Igara tamo nisu puštali automobile. Logično, razmisljao je taksista, ako nije moglo tada, zašto bi sada moglo, samo što to niko od njih umeo da mi objasni.

Nisu ih obavestili da se pravila igre menjaju.

[BANESS]

Srbija ili Sibir, Amerima je svejedno


Znam da nije lepo prisluškivati, ali eto nisam odoleo.

Red iza mene na odbojci sela je Amerikanka, a sa malim zakašnjenjem na slobodno sedište do nje uglavila se i njena drugarica.

"Who's playing, Brazil against Siberia or Serbia (Ko igra, Brazil protiv Sibira ili protiv Srbije)?", pita ova druga prvu.

Nisam mogao da se suzdržim, toliko neznanje ume da boli. Izbrojao sam brzo u sebi do tri da ne eksplodiram, pa se okrenuo i ljubazno, najljubaznije što sam mogao u tom trenutku, uleteo kontrapitanjem: "Nije valjda da ne znaš gde je Srbija?"

Zagledala se u drugaricu, da bi nakon par sekundi premišljanja odgovorile gotovo u glas: "U Južnoj Americi!".
Momentalno sam se smrzao na sibirskih minus 50. Biiiip, pogrešan odgovor!

"Nije tamo gde je i Brazil ?! Onda je možda u Evropi", promućurno je konstatovala ova prva, kada je sagledala bledoliku postavu "plavih" na tarafleksu dvorane u Pekingu.

Slabo stoje sa geografijom, kažu, u školi se uči samo zemljopis Sjedinjenih Američkih Država.

Ok, da se vratimo u peti razred. Sibir je oblast u Rusiji, to razumeju, ali da je Srbija zemlja na Balkanu, to im baš nije najjasnije.

Pitam ih da li znaju gde je Grčka, tvrde da znaju i da su čule da je tamo super.

"E, pa staviš na geografskoj karti prst na Grčku i onda ga pomeriš malo gore. Uostalom možete da potražite i na Google-u", savetujem ih.

"Da, da, Google, pogledaćemo obavezno", obećavaju, a zatim me šokiraju novim pitanjem: "Izvini, do koliko se igra odbojka?!"

Sve sam očekivao, ali da to ne znaju, definitivno ne. Kontam u sebi, donekle je shvatljivo da dve devojke iz Nju Džersija nemaju pojma šta je i gde je Srbija, ali nikako nije razumljivo, pogotovo ako su na olimpijskom odbojkaškom turniru, da blage veze nemaju sa odbojkom.

Ulaznice su, verovali ili ne, dobile na lutriji, pa su potegle u Peking i da karte ne propadnu, a i da one vide Kinu.

Zvoni za početak drugog časa...

[BANESS]

Ludi život na dva točka


Šta se vozi u Pekingu? Uglavnom solidni automobili novijeg datuma proizvodnje. Država blagostanja, reklo bi se. Deluje tako na prvi pogled.

Ipak, to je samo "crème de la crème" kineskih četvorotočkaša.

Ostale manje reprezentativne primerke strogi ekološki standardi o emisiji štetnih gasova eliminisali su iz olimpijske trke. Nepodobne krntije jednim papirom do septembra uklonjene su sa ulica.

U krugu šest pekinških prstenova nećete videti ni "prdavce" (skutere), ali ni "zujalice" (trkačke motore). Ne uklapaju se u olimpijski mozaik Centralnog komiteta.

Međutim, dvotočkaša naravno da ima. Bicikli razni, crveni, crni, žuti, sivi, mali, veliki, sa brzinama, bez njih, na rasklapanje, u komadu, na pedale ili struju i dalje se masovno rabe.

Vrlo su popularni, ali i povlašteni u Pekingu. Za njih saobraćajna pravila igre ne važe. Bitno je samo ne pasti, a kako, kuda i gde vrtiš pedale ili te voza elektromotor nije toliko važno.

Većina "točak vrti" jasno definisanim i ograđenim biciklističkim stazama sa obe strane kolovoza.

Međutim, ima i onih, i to ne malo, koji bi na pitanje - pod uslovom da ga razumeju- šta je PSP (poznavanje saobraćajnih propisa), kao iz topa odgovorili da je to vrsta droge.

Ti i takvi su prava opasnost i za sebe i za druge. Njihova je teritorija sve što nije trotoar.

Oni voze bajs i po autoputu sa šest traka (po tri u oba smera), čemu najviše liče pekinški prstenovi. I to bi možda još i progutao, ali vožnju u kontra smeru srdinom džade, ne mogu.

Drugi su mi pričali, ali nisam verovao, dok se svojim očima nisam uverio.

Automobili "piče" u jednom smeru i to prilično brzo, a čovek na biciklu laganica vrti pedale njima u susret. Uredno drži isprekidanu liniju, jezdi kao po koncu, bez straha da mu se bilo šta može dogoditi. A i zašto bi, sigurno mu nije prvi put.

[BANESS]

Hrvati predlozeni za medalju fer-pleja


JONAS WARRER i Martin Ibsen, olimpijski prvaci u jedriličarstvu klase 49, izjavili su kako im je ostvaren sna zahvaljujući hrvatskoj posadi Pavle Kostov - Petar Cupać koja im je pomogla nakon nesreće na moru.

Naime, naši jedriličari posudili su Dancima svoj brod kako bi oni nastavili svoje natjecanje nakon što se na njihovom brodu slomilo jedro i nakon što nisu mogli nastaviti natjecanje na svom brodu.

Jonas Warrer je kazao da je hrvatska posada zaslužila medalju te je dodao da se nada da će danski jedriličarski savez istražiti mogu li Hrvati dobiti medalju za fair play jer su Dancima omogućili nastavak natjecanja.

Još uvijek upitno dansko zlato

Međunarodni olimpijski odbor još uvijek razmatra ovu nesvakidašnju situaciju i tek će, naknadno, odlučiti hoće li Danci zadržati svoju medalju zlatnog sjaja ili će im biti oduzeta usljed korištenja neprijavljene opreme, u ovom slučaju to je brod naših jedriličara