Na današnji dan pre pet godina Mozilla je objavila prvo zvanično izdanje Firefox 1.0. Open source Web pretraživač prevalio je dug put od tada da bi postigao nivo popularnosti koji je retko ko ostvario.
Činjenica su i Firefox i Mozilla bezuslovno bili posvećeni open Web standardima pomogao je u osnivanju jedne nove ere različitosti na tržištu pretraživača. Firefox se pojavio kao pokušaj da se zameni Mozilla Suite pretraživač jednostavnijim, alternativnim i baziranim na istoj tehnlogiji. Programeri su ga u početku nazivali Phoenix, kao neka vrsta aluzije na njihovu misiju da se obezbedi ponovno pojavljivanje Mozilla-e.
Prve binarne Phoenix-a bile su objavljene za javnost u toku 2002 godine i počele da privlače sve više pažnje u toku naredne godine. Prvi članak o Phoenix-u pojavio se u toku aprila meseca 2003 godine. Iako su tada reči autora teksta, Ben Rota, bile prilično skeptične vezane za tabovano pretraživanje na osnovu njegovog iskustva sa Opera-om, prvi testovi Phoenix-a ubedili su ga da ova karakteristika može imati veliku vrednost.
On je takođe naveo blokiranje popup-a i automatsko kompletiranje kao dva favorita Phoenix-a kada su u pitanju karakteristike. Sada, sa ove tačke gledišta, prilično je neobično posmatrati šta je sve Firefox prošao i razmišljati o njegovim karakteristikama kada ga danas imamo na raspolaganju sa svim tim mogućnostima. Veliki broj stvari koje su Phoenix činile velikim u prvim danima postojanja ponovo su se pojavile i nastavile da budu veoma važan deo samog iskustva pretraživanja.
Na primer, karakteristika automatskog kompletiranja koja je impresionirala Ben Rota 2003 godine postala je AwesomeBar u okviru Firefox 3. Usled problema sa pravima na zaštitni znak Phoenix je postao Firebird a zatim i Firefox. Malo vremena pre zvaničnog predstavljanja Firefox 1.0 u toku 2004 godine, objavljene su neke od glavnih odlika nastupajuće verzije 1.0.
Čelnici kompanije navode da nisu bili u mogućnosti da predvide da će Firefox dogurati dovde i da će imati veliki broj korisnika te da su veoma zadovoljni sadašnjom pozicijom. Analogija probijanja na tržištu uglavnom se odnosila na to kako pridobiti veći broj korisnika. Ovakva filoziija je značajno doprinela i pomogla da ovaj open source pretraživač postane mainstream.
Danas Firefox ima 300 miliona dnevnih korisnika a preuzet je više od milijardu puta, a ova brojka pređena je početkom ove godine. Kada se Firefox 1.0 zvanično pojavio početkom novembra meseca 2004 godine, tada je objavljeno da je za njegovo objavljivanje bilo potrebno 19 meseci, dve izmene naziva kao i nekoliko stotina izmena build-ova ali da je krajnji rezutlat sve to opravdao.
Tada je navedeno da budućnost izgleda svetla za Firefox ali i za ostale aplikacije u okviru Mozilla familije. Zaista, Firefox je postao simbol tehnološke slobode open source uspeha. Mozilla-ini napori uspeli su da povećaju svest o važnosti neutralnih Web standarda i snage zajedničke saradnje. Mozilla-ine filozofske vrednosti postale su vezivna osnova kojom arhitekte open Web-a kreiraju novi internet. Imajući u vidu da se HTML 5 i nova generacija Web-a pojavljuju, internetu se smeši novo pojavljivanje.
Ovaj put, Mozilla neće biti sama u svojoj viziji open source pretraživanja za otvoreni Web. Ovih dana svedoci smo udruživanja industrijskih lidera kao što su Apple i Google koji takođe nude inovativne implementacije open source pretraživača. U narednih pet godina sigurno će doći do velikog broja izmena koje će biti mnogo sveobuhvatnije nego što se to trenutno misli, a nadamo se da će sloboda biti budućnost Web-a te da će Mozilla biti prva na putu ka njoj.
