Pitanje sa kojim se svi suočavamo je da li kako čipovi dobijaju veći broj jezgara umesto višeg radnog takta, budući računari će da omoguće da softveri rade brže? Microsoft je jedna od kompanija koja više od ostalih oseća pritisak po ovom pitanju.
Iako ne tvrdi decidirano da će novi Windows 7 operativni sistem ovaj problem rešiti kompanija veruje da on obezbeđuje bolju osnovu za korišćenje sistema koji koriste procesore sa više jezgara u odnosu na ranije verzije operativnih sistema. Jedan od ključnih delova rešenja pomenutog problema dolazi iz sveta velikih servera, obzirom da Windows 7 može da podrži servere sa mnogo većim brojem obradnih jezgara nego ranije verzije.
Tako Windows 7 podržava servere sa 256 obradnih jezgara umesto 64 koliko je podržavala Vista. Isto tako treba pomenuti da posle samo nekoliko godina početka multicore ere, današnji laptopovi mogu da izvršavaju gotovo isti broj zadataka koji su bili namenjeni osrednje moćnim serverima pre nekoliko godina. Intel-ov novi Core i7 „Clarksfield“ procesor za mobilne računare poseduje četiri jezgra koja mogu ukupno da upravljaju sa osam zasebnih radnih „nizova“
Jedna od dimenzija rešenja ovog problema je podrška za mnogo veći broj procesora i dobijanje dobrog linearnog skaliranja za prelazak sa 64 na 256 procesora, navodi Jon DeVaan, viši potredsednik Microsoft Windows Core Operating Systems odeljenja. Linearno skaliranje znači da dupliranje broja procesora znači dupliranje performansi, nešto što se retko postiže u realnom računarstvu. Ali šta 256 ili čak 64 procesora mogu da urade sa PC-jem sa četiri ili osam jezgara?
Ukratko, ažuriranje Windows-a da podržava veće servere takođe pomaže bolji rad na manjim multicore računarima, na primer osguravanjem da su podaci koji su keširani u memoriji blizu obradnom jezgru koje ih treba, navodi DeVaan. Krucijalno je da Microsoft reši multicore probleme. Ova kompanija je odgovorna ne samo za najviše korišćeni operativni sistem u personalnim računarima već takođe i za programske alate koje mnogo koriste da bi kreirali softver koji radi na ovom operativnom sistemu.
Upravo je ovo razlog što Visual Studio 2010, nastupajuća verzija Microsoft-ovih programskih alata nastoji da reši određene probleme koji postoje sa performansama multicore sistema. Problem sa multicore podrškom je takođe i deo konkurentnosti. Apple-ova najnovija verzija Mac OS X operativnog sistema poznatija kao Snow Leopard dodaje karakteristiku koja se zove Grand Central Dispatch koja centralizuje upravljanje svim različitim nizovima programa kako se oni pokreću na sistemu.
Advanced Micro Devices i Intel takođe snose deo odgovornosti jer su ove dve kompanije prihvatile multicore dizajn, sa ciljem okončanja trke ko će obezbediti viši radni takt procesora sa jednim jezgrom. Multicore dizajn može da pomogne sa lakoćom kada korisnici pokreću veći broj zasebnih programa ili kada koriste programe koji su paralelni – drugim rečima kada zadatak ima mnogo prirodno nezavisnih podzadataka, kao što je prikazivanje svakog od mnogobrojnih frejmova videa.
Ali mnogi programi ne mogu da budu prebačeni na paralelni dizajn kada su kreirani kao pojedinačni nizovi koraka. Operativni sistem nikada neće moći da aplikaciju koja nije napisana kao paralelna načini je takvom. Programeri su ti koji moraju aplikacije da načine takvima da koriste višestruke nizove. U okviru pomenutog Visual Studio 2010 paketa Microsoft je počeo da radi na paralelnom programiranju.
Ova kompanija je do skoro uradila vrlo malo u pomaganju programerima da pišu paralelne aplikacije. Jedini takav pokušaj je bio na promovisanju zajedno sa Intel-om Parallel Studio alata, Intel-ove kolekcije programskih alata za paralelno programiranje. Paralleno programiranje je kompleksno, teško i iintenzivno i za veštije programere. Pokušaji kompanije Microsoft da pomogne u razvoju paralelnog programiranja dolaze ne samo iz Visual Studio-a 2010 već i iz nastupajuće verzije 4, .Net razvojnog okvira.
