Prednosti i mane štedljivih sijalica04.10.2009 06:34
Prednosti i mane štedljivih sijalica
Zbog žive koju sadrže, neophodno je organizovano prikupljati, i reciklirati štedljive sijalice. – Iz zemalja EU do 2012. godine biće „proterane” obične sijalice
Dok se kod nas i u zemljama Evropske unije uveliko promovišu štedljive sijalice pomoću kojih se smanjuje potrošnja električne energije, one sve više brinu ekologe. Češki predsednik Vaclav Klaus nedavno je, apelujući na svoje sunarodnike da se ne odriču klasičnih sijalica, rekao da je „apsolutnoprotiv” ovih štedljivih i naglasio da je to primer„manipulacije slobodama građana”.
Pre mesec dana u zemljama Evrope zvanično je počela zamena klasičnih štedljivim sijalicama, a rok da se ovaj posao završi u Evropskoj uniji je 2012. godina.
Australija je prva uvela pravilo da se jedino mogu koristiti štedljive sijalice, dok je u Kaliforniji sačinjen predlog za zabranu obične sijalice od 2012. godine. Nemačka je već zabranila upotrebu običnih sijalica, a u našoj zemlji ovakvu zabranu treba očekivati do 2015. godine.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta Miomir Kostić ukazuje da naše građane o štedljivim sijalicama često informišu osobe u čijim izjavama ima puno netačnosti i nenamerno izostavljenih činjenica koje se, pre svega, odnose na nedostatke štedljivih sijalica. Ozbiljna mana koju najčešće ističu protivnici štedljivih sijalica, kako navodi naš sagovornik, jeste činjenica da svaka od njih sadrži malu količinu žive (1,2–5 miligrama). Zbog toga je potrebno organizovano prikupljati, skladištiti i reciklirati pregorele sijalice.
– Lomom štedljivih sijalica živa može da dospe u zemlju i vodu i tako zagadi naše okruženje (posebno je opasan metil žive koji preko ribe dospeva u čovekov organizam, gde može da izazove ozbiljna oboljenja). Žive ima i u uglju koji sagoreva u termoelektranama, pa promotori štedljivih sijalica s pravom tvrde da manja potrošnja električne energije, koja je rezultat upotrebe štedljivih sijalica, dovodi do redukcije emisije žive u atmosferu koja je veća od njenog sadržaja u štedljivim sijalicama – kaže Kostić.
Međutim, prema rečima našeg sagovornika, njihove tvrdnje postaju netačne ako se u termoelektranama primene savremeni elektrofilteri koji emisiju žive smanjuju deset puta. Zbog toga je neophodno da se zakon koji se odnosi na organizovano tretiranje pregorelih štedljivih sijalica, čije je donošenje u toku, primenjuje istovremeno sa njihovom upotrebom.
– Troškove organizovanog uklanjanja pregorelih štedljivih sijalica (0,15–0,30 evra po komadu) treba da snose proizvođači ili uvoznici ovakvih sijalica, što predstavlja praksu u zemljama Evropske unije – naglašava Kostić.
On napominje da je značajan pozitivan uticaj masovne primene štedljivih sijalica na manje zagrevanje planete (pošto se oko 70 odsto električne energije u Srbiji proizvodi u termoelektranama, manja potrošnja električne energije dovodi do manje emisije ugljen-dioksida, koji odlučujuće podstiče efekat staklene bašte). Redukuje se i emisija sumpornih i azotnih oksida u atmosferu.
Naš sagovornik ukazuje da se nedostatak štedljivih sijalica ogleda i u tome što je potrebno da prođe čitav minut dok počnu da proizvode približno deklarisanu količinu svetlosti. Ozbiljna mana je i da su njihove dimenzije još oko 50 odsto veće od dimenzija običnih sijalica, tako da u mnogim slučajevima ne mogu da ih (adekvatno) zamene u postojećim svetiljkama.
Domaćinstvima koja redovno plaćaju račune za struju Elektrodistrubucija Srbije je poklonila po dve štedljive sijalice. Bojan Kovačić, direktor Agencije za energetsku efikasnost, ističe da će poklonjenih 120.000 sijalica smanjiti potrošnju električne energije u našoj zemlji za 1,7 miliona kilovatsati za mesec dana.
Naš sagovornik je izračunao da štedljiva sijalica od 23 vata daje istu svetlost kao standardna sijalica od 100 vati, a da je godišnja ušteda više od 134 kilovatsata.
„Nije čudno što mnoge zemlje apeluju na potrošače da koriste sijalice sa oznakom 'A' umesto 'E', koje su najefikasnije i, doduše, malo skuplje”, kaže Kovačić.
