Alo Požega,da li se čujemo?
Tanja Ilijazovic VOX magazin 27.03.2009 11:22
Istraživanja pokazuju da ljudi stvarno čuju oko 30% onoga što slušaju. Koliko puta vam se desilo da vas neko sa kim razgovarate sluša a pritom ne čuje u potpunosti šta želite da kažete. Za većinu ljudi slušanje je pasivna aktivnost i vrlo često vlada zabuna oko glagola slušati i čuti. Istraživanja pokazuju da ljudi stvarno čuju oko 30% onoga što slušaju . Aktivno slušanje zahteva koncentraciju, saosećajnost i zainteresovanost za sagovornika kao i temu o kojoj priča.
„ Slušajući druge izgleda nam da svaka deseta reč koju čujemo ima veze sa nekim našim mislima i sećanjima. Stoga, umesto da pažljivo slušamo svog sabesednika i da nastojimo da njegovim rečima nađemo dublji smisao pravo značenje, mi volimo da prekidamo njegov govor i da sami počinjemo da pričamo. A to znači da sa što više reči sve manje kazujemo. Umesto da sakupljamo tuđa zrna, mi rasipamo sopstvenu plevu “ – Ivo Andrić.
Svesni smo da je kad razgovaramo s ljudima, posebno nama dragim i važnim osobama, bitno da slušamo a pri tom i čujemo šta nam druga strana želi reći , čak se i sami osećamo nezadovoljni kada to izostaje. Međutim, vrlo često u životu pokazujemo suprotno: nespremnost da čujemo jedni druge. Postavlja se pitanje zašto je slušati ali i čuti i drugoga toliko teško ? Šta je to što nas sprečava da se posvetimo jedni drugima tokom razgovora ? Šta je, i kako u stvari izgleda pravo slušanje ?
„ Teško nam je da slušamo druge onda kada mislimo da moramo sasvim da odustanemo od sebe i da se pretvorimo u uho i onda kada ni najmanje nismo spremni da odustanemo od sebe. Dobar slušalac je u kontaktu sam sa sobom, što znači da je svestan sebe i da daje sebi vreme i prostor da se zapita: Kako sam ja dok slušam ovu osobu?; Šta osobi koju slušam u stvari treba od mene?; Šta ja osećam dok mi ona priča?; Da li sam ja razumela to što sam čula? Da bismo mogli da budemo u kontaktu sa nekim ko je došao da ga saslušamo, prvo moramo da budemo u kontaktu sami sa sobom”, kaže psihoterapeut Snežana Anđelić.
Problem u međuljudskim odnosima često predstavlja neproveravanje onoga što smo rekli i onoga šta smo čuli. Često se ljudi raspravljaju oko toga šta su rekli i ubeđuju drugog da su baš to rekli i nije im jasno kako je moguće da je neko to drugačije razumeo. Kada smo svesni načina na koji slušamo i razumevamo, onda ćemo lakše podnositi nesporazume i ispravljati zablude. Kada smo gladni naše uho će postati osetljivo na sve reči koje simbolizuju hranu. Kada smo tužni i najsmešniju komediju ćemo doživeti kao tragediju. Kada smo srećni i dobro raspoloženi, svaka tragedija će nam izgledati kao mačji kašalj. Dok slušam, aktivno sam uključena i proveravam šta sam čula. To radim zato što sam svesna da dok slušam drugog, ja ga slušam kroz: svoje životno iskustvo, uverenja, predstave o životu, predrasude, ubeđenja i verovanja.
Naše slušanje je uvek obojeno onim ko smo mi. Kada zamolite tri slušača, da slušaju priču jedne osobe, i zatim ih pitate šta su čuli, dobićete tri različita odgovora. To nam govori da ne postoji objektivno slušanje, ono je uvek subjektivno. Svesni toga, nastojimo više da utvrdimo da li je ono što smo čuli od osobe koju slušamo istinito ili ne, dajući joj time šansu da nas ispravi. Takođe proveravamo kako su drugi čuli nas. Kada nam ljudi govore, oni u glavi imaju predstavu o tome šta bi želeli da kažu ali tokom verbalizacje često dolazi do zabune zato što nije uvek lako verbalizovati ono što osećamo i što smo doživeli. „ Važno je da budemo strpljivi i da osobi damo dovoljno podrške da bi ona mogla da iskaže ono što je želela da podeli sa nama, dodaje dr Andjelić.
„ U psihoterapiji slušanje je značajan deo našeg rada. Pri tom mislim na aktivno slušanje, metod slušanja koji usmerava i pomaže osobi da ona, od toga što je ja slušam ima konstruktivne koristi za dalji zdrav razvoj ličnosti. Verovatno vam se dešavalo da sretnete ljude koji kad god vas vide pričaju jednu te istu priču, uvek od početka. To mogu da rade satima. Od vas očekuju da ih strpljivo, verno i odano slušate i da ništa ne pitate i ne sugerišete. Ako poslušno slušate, vi time podržavate njihovu patologiju i umesto da im pomognete, vi im svojim slušanjem odmažete. Slušanje je konstruktivno samo kada iz njega proizađe novi put ka oslobađanju od problema zbog kog smo imali potrebu da nas neko sluša. Slušaoci su od koristi osobi koju slušaju kada su: aktivno uključeni u slušanje, svesni sebe, svesni svojih ograničenja, sposobni da daju i primaju i kada provеravaju šta su čuli i kako je osoba čula njih”, zaklju č uje dr Anđelic.
Ukoliko se odlučite da počnete aktivnije da slušate svoje sagovornike evo nekoliko praktičnih saveta koji mogu pomoći.
“Zadržati zevanje kada vam se zeva; ne osvrtati se neprekidno oko sebe; truditi se maksimalno da ne upadate u reč kada je u pitanju nešto važno, a ako želite da se suprotstavite, onda to učinite delikatno. Ne preterujte sa klimanjem glavom kako biste pokazali da obraćate pažnju, ne ubacujte se svaki čas sa "Naravno!", "Imaš pravo!", "Tako je!"; to je pre dokaz da zapravo ne slušate sagovornika i on će se zbuniti i iznervirati” – Bonton, B. Delakaza, L. Sartirana, M. Marić.
Često se poruka koja dolazi iz srca ne krije u izgovorenim recima nego u sadržaju samih reči, tako da usredsređenost na sam sadršaj i poruku koju izgovorene reči nose može pomoći da se uvidi šta osoba zapravo želi da kaže.
Istraživanja pokazuju da ljudi u razgovoru zauzimaju sličan položaj tela kao i sagovornik ako se s njim slažu ili imaju pozitivan stav prema njemu. Svako naginjanje prema osobi pokazuje zainteresovanost ili zabrinutost, a odmicanje distanciranost i sigurnost u sebe. Istraživanja takođe pokazuju da se manje od 10 % komunikacije odvija preko izgovorenih reči i da je govor tela veoma bitan u komunikaciji.
Veoma snažno sredstvo u komunikaciji jeste pogled ili kontakt očima . Psiholozi kažu da su oči najmoćnije sredstvo komunikacije i da jedan pogled može da napiše knjigu, a Sveto pismo kaže da su oči prozori duše, i treba da se gledamo u oči kako bismo videli šta se događa u srcu druge osobe.
Iskrenost predstavlja prvi uslov komunikacije i najbolje je slediti pravilo „Budi ono što jesi”, jer zahteva najmanje pravila. Zato i ne pokusavajte da glumite iskrenog slušaoca, poštenije je reći da trenutno niste prava osoba za to.
Ovladati umećem slušanja ne znači ćutati tokom čitavog razgovora. Uglavnom su se prava pitanja pokazala kao najbolji doprinos da se SLUŠANJE nastavi i da osoba sa kojom pričate oseti da je „ pratite “ u razgovoru. Pitanja koja pokazuju interesovanje za temu i samu osobu sa kojom pričate mogu i te kako da potpomognu da se sam razgovor odvija u dobrom pravcu, ali isto tako i vama da zadržite koncentraciju ako se radi o dugim razgovorima koji zahtevaju punu pažnju.
U čemu se prepoznajete :
1) PSEUDOSLUŠANJE – osoba se usre dsredi na govor, ali ne sluša
2) JEDNOSLOJNO SLUŠANJE – primanje samo jednog dela poruke, dok se drugi zanemar uje
3) SELEKTIVNO SLUŠANJE – slušanje samo onoga što osobu zanima
4) OTIMANJE RE Č I – sluša lac nastoji da što više govori
5) SLUŠANJE U ZASEDI – slušanje radi napada na sagovornika
6) PRAVO SLUŠANJE – nastojanje da se obuhvati sve ono što govornik želi reći ; dobronamerno je i nije o dbrambeno , nego traži „istinu koja oslobađa “
Tanja Ilijazović
