Nije iznenađenje da predrasudu da je Linux teži za korišćenje od ostalih operativnih sistema koriste prodavci konkurentskih proizvoda da uplaše potencijalne nove korisnike od prelaska na Linux.
Isto tako a Dell-ovom sajtu za Veliku Britaniju stojala je stranica koja je kasnije uklonjena na kojoj se nalazila informacija da je Ubuntu primarno pogodan za korisnike koji su zainteresovani za open source programiranje i koji nemaju ništa protiv učenja korišćenja novih programa za elektronsku poštu, obradu teksta itd. Za sve ostale, Dell preporučuje Windows. Prema tome, kakva je zaista istina, odnosno da li je Linux teži za korišćenje od Windows-a.
Pravi odgovor na ovo pitanje je dosta kompleksan ali bi se u najkraćem moglo reći da nije teži već samo drugačiji od onoga na šta smo navikli (Windowsa). Ovde ćemo sada uvesti jedno poređenje vezano upravo za pomenutu odrednicu drugačiji. Na prime kad naučite da vozite automobil učite da se krećete desnom stranom ulice, odnosno na automobilu kojem je volan sa leve strane.
U Velikoj Britaniji i nekim njenim bivšim kolonijama automobili se voze levom stranom a volan je sa desne strane. Niti jedan od ova dva načina nije teži već su samo drugačiji. Isto je i sa Linux-om i Windows-om. Treba reći da je Desktop Linux jednostavan, elegantan i logičan ali radi drugačije od Mac ili Windows OS-a. U okviru Linux-a grafički korisnički interfejs je opcioni, na primer.
Desktop okruženje može da bude u potpunosti prilagođeno, a menadžeri paketa vam omogućavaju da ih instalirate sa svega nekoliko klikova. Takođe, vrlo je važna člinjenica da su mnogi softverski programi za Linux besplatni i da vam čak nije potrebna ni antivirus zaštita. Za one čije razumevanje računara je bazirano na Macu ili Windowsu, Linux može biti malo čudan. Ipak, nakon svega većina sveta koristi ove dve platforme, navodi najnovije istraživanje kompanije Net Applications. Ipak, nakon što počnete da uviđate korist od Linux-a ovaj osećaj će brzo proći.
Linux vam omogućava da radite šta god želite na svom računaru bez potrebe za enormnim resursima, skupim softverom ili borbom protiv malware-a. Umesto da vam se na putu nalazi interfejs koji vas ograničava šta ćete da radite i kako ćete da uradite ono što možete, Linux jednostavno potpuno odstupa od ovakvog stava. Velika većina softvera koji radi na Linux-u će vam se učiniti vrlo poznatim, naročito kada su u pitanju osnovni alati za proizvodne aplikacije.
OpenOffice proizvodni paket na primer radi sve ono što i Microsoft Office na Windowsu. Po nekima radi čak i bolje, a kompatibilan je sa Office-om i može da otvori Office fajlove. Za pretraživanje web-a Firefox je na raspolaganju a ovaj pretraživač je već poznat mnogim korisnicima. Sa Linux-om i aplikacijama koje idu uz njega možete uraditi gotovo sve što radite sa Windows-om ili Mac OS-om definitivno jeftinije a ponekad i lakše.
Da li morate da znate sve vrste komplikovanih komandi da biste koristili Linux, je zabrinutost koja se može često čuti. Odgovor je definitivno ne. Za tipičnu svakodnenvnu upotrebu Linux-a ne postoji apsolutno ništa što vas može sprečiti da koristite ovaj operativni sistem bez problema. Kako postajete više upoznati sa Linux distribucijom koju koristite možete poželeti da počnete da učite kako da koristite Unix/Linux shell, ali ovo svakako nije neophodno naročito za svrhe standardne poslovne produktivnosti.
Pokretanje Linux servera je svakako nešto drugačije isto kao što je i pokretanje Windows servera. Ali za tipičnu upotrebu na desktopu ukoliko ste već proučili jedan operativni sistem Linux ne može da bude težak. Konačno, kompatibilnost hardvera i softvera je još jedna citirana tvrdnja koja može da dovede potencijalne korisnike u stanje straha od Linux-a.
Istina je da postoji nekoliko preostalih instanci softverskih paketa i hardverske opreme koju Linux još ne može da podrži jer su programeri tih alata odabrali da zadrže neophodne kodeke, softver ili drivere zatvorenima ili vlasničkim. Ovoga je generalno sve manje i manje i uvek postoje alternative koje rade veoma dobro. Takođe, postoje paketi kao što su Wine i Crossover Linux za pokretanje Windows secifičnog softvera.
