U toku protekle nedelje Jon Peddie Research Group je objavila izveštaj o istoriji, tehnologiji i karakteristikama multi-GPU računarstva na osnovu kojeg se predviđa da će sada ezoterična tehnologija doživeti veliku renesansu do 2012 godine.
Predviđa se da će više od dve trećine novih desktop sistema biti multi-GPU omogućeno dok će 30% a ne 50% kako se to moglo videti u nekim drugim izveštajima ranije, posedovati dva grafička procesora. Želja za više grafičkih procesora dolazi od njihovih performansi. Visoke performanse su sve više poželjne a dostižne su u povezanim oblastima simulacija i igara dok je opterećenje paralelno i potpuno neprikladno za CPU aplikacije.
GPU su neophodni a paralelna priroda renderovanog opterećenja čini mogućim upotrebu višestrukih grafičkih procesora dok ga potreba za povećanjem performansi čini potrebom. U međuvremenu, unapređenja na polju softvera čine da su performanse relativne u odnosu na linearno smanjenje. To će dovesti do toga da multi-GPU budu prisutni u sve većem broju sistema tokom vremena. Međutim, postoji nekoliko problema vezano sa tim.
Grafički procesori su sačinjeni od velikog broja paralelnih obradnih jedinica tako da bilo koji multi-GPU sistem obuhvata jednostavno sakupljanje zajedno velikog broja malih, jednostavnih procesorskih jezgara. Zbog toga što su jezgra mala a opterećenje je paralelno, ne postoji ograničenje po pitanju broja jezgara što je analogno ograničenju broja procesora koje uspešno mogu koristiti u pojedinačnom x86 CPU. Sva ograničenja koja postoje isključivo su fabrička.
Uopšteno govoreći industrija poluprovodnika ima tendenciju da koristi predviđanja Moore-ovog zakona koji govori da je jeftinije implementirati višestruke blokove kola na istu matricu nego deliti ih preko višestrukih matrica te da je jeftinije postaviti višestruke matrice u jednu štampanu ploču nego podeliti ih na veći broj štampanih ploča. Broj tranzistora za koje je jeftinije to uraditi eksponencijalno raste, udvostručujući se svake dve godine sa procesom tranzicije.
Zbog tog razloga sistemi sa pojedinačnim grafičkim procesorima uvek su više ekonomičniji. Trenutno, gornja granica za Moore-ov zakon kada je u pitanju sistem sa pojedinačnim grafičkim procesorom više je nego adekvatana za ispunjavanje zahteva svih igračkih računara čiji procenat nije veliki. U toku prošle godine samo dva procenta svih desktop računara koji su bili prodati posedovali su višestruke grafičke procesore.
Istini za volju, ovako je bilo i ranije; višestruki GPU sistemi nikada nisu bili sporedni za sve već samo za mali broj korisnika. U suštini, većina prodatih desktop računara ne poseduje diskretne GPU. U četvrtom kvartalu protekle godine, na primer, od 38.5 miliona isporučenih desktop računara samo 15,2 miliona je posedovalo diskretne GPU što znači da je manje od 40% desktop računara isporučeno sa diskretnim GPU, što je opet manje od jedne trećine multi-GPU sistema kada se obuhvate i upgrade-ovi.
Većina korisnika desktop računara jednostavno ne može pokrenuti 3D igre ili pokrenuti 3D simulacije a oni kojima nije ni potreban višestruki GPU, najverovatnije neće. Ne postoji dovoljno dobar razlog da bi se verovalo da će veliki broj desktop korisnika razviti intenzivnu potrebu za postavljanje GPU silikona u naredne tri godine a ukoliko vam je potreban dobar razlog onda to sigurno može biti značajno unapređenija struktura i značajno veći broj detalja.
Zaista, trend koji je dostupan na polju računarstva u poslednje dve decenije bio je u suprotnosti sa prognozama koje su tada davane. Sada se postavlja pitanje kako se određuju te prognoze te da li bi se takve prognoze mogle obistiniti? Iako sada ne izgleda tako, moguć je razvoj u takvom pravcu koji bi GPU tržište moglo odvesti u pravcu višestrukih GPU po sistemu.
Imajući u vidu sve zajedno postoji mogućnost da se predviđanja ispune ali i da se ne ispune. Ono što je sigurno jeste da u buduće vreme sigurno neće biti zabeležena nikakva značajna izmena multi-GPU dekstop računara a trend koji traje već nekih deset godina biće nastavljen.
