Inicijalno izdanje Microsoft media plejera za interent pretraživač nije posedovalo značajn broj karakterisitka koje je Flash nudio godinama. Verzija 1.0 je bila malo unapređena u odnosu na beta verziju dok trenutna glavna verzija pokazuje značajna unapređenja ali joj opet fale mnoge napredne karakteristike koje je Flash uspostavio kao standardne.
Silverlight 3.0 koji je nedavno izdat kao beta verzija obećava da će dovesti Microsoft-ov plejer na nivo koji će mu omogućiti da bude na nivou koji je blizak onome koji je Adobe uspostavio sa Flash okvirom. Silverlight donosi veliki broj unapređenja kao što su novi aplikacioni programski interfejs, audio kodeci i karakterisitke koje se odnose na video kao što su Smoooth Streaming, H264 i AAC kao i hardverski bazirana akceleracija.
Ali, ovde se postavlja pitanje koliko je lako programirati u Silverlight-u? I koliko je Microsoft uspeo da premosti jaz u odnosu na Adobe Flash platformu? Silverlight 3.0 je svakako načinjen da olakša život i rad programerima i ovo predstavlja važan deo Microsoft-ove strategije zato što su mnogi programeri ostali oprezni kada je u pitanju primarno razvojno okruženje Silverlight-a – Microsoft-ove familije .NET jezika.
Za one koji prvi put koriste Silverlight .NET iskustvo može da bude komplikovanije nego tipični web razvojni alati kao što su JavaScript ili ActionScrpt, koji pokreću Adobe-ovu Flash platformu. Bilo kako bilo ne morate biti .NET stručnjak da biste izgradili Silverlight aplikaciju. Korišćenje .NET okvira znači da Silverlight 3.0 nudi robusnije programske alate nego što su oni kojima Flash programeri imaju pristup.
Visual Studio 2008, primarni IDE za Silverlight, se pokazuje kao znatno bolji od Adobe-ovog Flash IDE. Naravno,većina Flash progamera je još davno odlučila da se preorjentiše na alate kao što je Eclipse, ali i u okviru Silverlight-a postoji plug-in za rad sa Eclipse alatom. Najveći nedostatak Flash IDE-a je to što kod možete pohraniti na praktično neograniečn broj mesta – eksterne fajlove, filmske klipove, vremenske okvire, okvire u filmskim klipovima, što vrlo brzo donosi nezgodan rezultat.
Visual Studio 2008 se lepo integriše sa Subversion-om i drugim kontrolnim sistemima vezanim za verzije, tako da je vaš kod organizovan na logički način od početka, što olakšava ažuriranje, održavanje i razmenu sa drugim programerima. Silverlight nema na okviru bazirane animacije tako da radi na način na koji su programeri naviknuti da radi – sa kolekcijom fajlova sakupljenih u završenu aplikaciju.
Druga stvar koju dobijate sa Silverlight-om je pristup „stvarnim“ programskim jezicima. Adobe ActionScript sasvim sigurno ima mogućnosti za kreiranje nekih moćnih aplikacija ali Flash-u i čak Flex okviru nedostaje sofisticiranost i zrelost koju možete naći u .NET okviru. Silverlight takođe nudi znatno širi opseg razvojnih alata – Sliverlight aplikacije se mogu izgraditi od C do Ruby programskih jezika.
Sa druge strane ukoliko ste dizajner koji je upoznat sa Photoshop, Illustrator i Flash radnim okruženjima, apsolutno vam se neće svideti Microsoft Expression Studio – primarni alat za izgradnju Silverlight interfejsa. Expression Studio izgleda kao da je izronio iz 2001 godine ali njegova primarna komponenta Expression Design može da bude konkurentna aplikacijama kao što je Illustator 3.0. Expression Studio je okrenut kreiranju grafike za Windows Presentation Foundations projekte i nedostaje mu bilo kakva vrsta alata za editovanje grafike kakve možete pronaći u Photoshop-u.
Vrlo čudno, ali starije verzije imaju Pixel slojeve ali iz nekog razloga najnovije izdanje nema ovu karakteristiku. Jedina prednost je što se Expression Studio može eksportovati u XAML, što je korisni za Silverlight programere. Sa druge strane u poređenju sa nekim drugim Adobe aplikacijama. Dreamviewer nudi dobru podršku za web standarde što Expression Studio ne uspeva. Prema tome, karte su na stolu, a naredni period će pokazati koja će od ove platforme odneti prevagu u narednom periodu.
